Po­sli­je Nje­go­še­ve smr­ti, Ru­si­ja je i da­lje sla­la po­moć Cr­noj Go­ri u is­toj vi­si­ni kao i ra­ni­je – 80.000 pa­pir­nih ru­ba­lja i 1000 du­ka­ta. Za pr­va dva če­tvo­ro­mje­seč­ja 1851. go­di­ne no­vac je na vri­je­me sti­gao, a po­sled­nja ra­ta tek u sep­tem­bru na­red­ne go­di­ne, za­jed­no sa pr­vom ra­tom za 1852. go­di­nu. Za ne­ko­li­ko na­red­nih go­di­na sub­ven­ci­ja je uglav­nom re­dov­no is­pla­ći­va­na. Me­đu­tim, usko­ro je is­pla­ta ob­u­sta­vlje­na. U to­ku 1856. go­di­ne nor­mal­no su is­pla­će­ne sa­mo pr­ve dvi­je ra­te; tre­ća ra­ta je za­dr­ža­na. U to vri­je­me do­šlo je do za­teg­nu­tih od­no­sa sa Ru­si­jom, pa je zbog to­ga is­pla­ta sub­ven­ci­je za jed­no krat­ko vri­je­me ob­u­sta­vlje­na. Isto­vre­me­no je ri­je­še­no da se od ob­u­sta­vlje­ne sub­ven­ci­je da­je po­moć cr­no­gor­skim emi­gran­ti­ma Đor­đi­ju Pe­tro­vi­ću, Me­da­ko­vi­ću i nji­ho­vim pri­sta­li­ca­ma sa po­ro­di­ca­ma (ser­da­ru Mi­lu Mar­ti­no­vi­ću, bar­jak­ta­ru Iva­no­vi­ću i dr.) Emi­gran­ti su pri­ma­li po­moć od sred­sta­va cr­no­gor­ske sub­ven­ci­je do ju­la 1859. go­di­ne, a ota­da iz dru­gih fon­do­va. Od ju­la 1859. go­di­ne Cr­na Go­ra je po­no­vo pri­ma­la pun iz­nos sub­ven­ci­je, i to uglav­nom re­dov­no. Ta­ko je Cr­na Go­ra za vri­je­me vla­da­vi­ne knja­za Da­ni­la, iako ne­re­dov­no i sa za­te­za­njem, do­bi­ja­la po­moć od Ru­si­je kao i za vri­je­me Pe­tra II – 9000 zlat­ni­ka (1000 lič­no knja­zu i 8000 dr­ža­vi), što je či­ni­lo oko 42.000 fi­o­ri­na.
Isti iz­nos Ru­si­ja je da­va­la i po­sli­je smr­ti knja­za Da­ni­la, u pr­vim go­di­na­ma vla­da­vi­ne knja­za Ni­ko­le. Ali ni knjaz Ni­ko­la ni­je pro­šao bez smet­nji. Već po­sli­je ne­ko­li­ko go­di­na sub­ven­ci­ja je pri­vre­me­no bi­la za­dr­ža­na, dok se ne do­bi­je iz­vje­štaj o Cr­noj Go­ri. Zbog to­ga po­moć ni­je is­pla­će­na u to­ku 1863. i 1864. go­di­ne. Tek u no­vem­bru 1864. go­di­ne odo­bre­no je da se is­pla­ti po­moć Cr­noj Go­ri za 1863. go­di­nu, i to sa­mo dvi­je tre­ći­ne (15.000 ru­ba­lja), a osta­tak da se de­po­nu­je kod jed­ne ru­ske ban­ke. I ta op­struk­ci­ja ru­ske vla­de bi­la je slič­na onoj iz vre­me­na knja­za Da­ni­la, 1857. go­di­ne. Ako je Cr­na Go­ra i po­ku­ša­la da po­tra­ži oslo­nac na dru­goj stra­ni, od­mah je do­la­zi­la u opa­snost da joj ru­ska vla­da uki­ne sub­ven­ci­ju. Ta­kve po­ja­ve, vi­dje­će­mo, ni­je­su bi­le ri­jet­ke i ni­je­su osta­le bez po­sle­di­ca po Cr­nu Go­ru.
Po­moć do­di­je­lje­na Nje­go­šu 1837. go­di­ne, u iz­no­su od 80.000 pa­pir­nih ru­ba­lja, po sve­mu su­de­ći, bi­la je da­ta na 30 go­di­na. Jer, 1867. go­di­ne po­sta­vi­lo se pi­ta­nje nje­nog pro­du­že­nja. Car­skom od­lu­kom po­čet­kom 1867. go­di­ne odo­bre­na je is­pla­ta sub­ven­ci­je Cr­noj Go­ri za na­red­nih pet go­di­na, u istom iz­no­su ka­ko je i do­ta­da is­pla­ći­va­na – 22 857 sre­br­nih ru­ba­lja. Ta­ko je pro­du­že­na sub­ven­ci­ja od 80.000 pa­pir­nih ru­ba­lja do 1873. go­di­ne. Me­đu­tim, 1869. go­di­ne Ru­si­ja je da­la po­seb­nu sub­ven­ci­ju za dvi­je sred­nje ško­le u Cr­noj Go­ri. Pri­li­kom svog bo­rav­ka u Ru­si­ji, knjaz Ni­ko­la je uspio da iz­dej­stvu­je po­moć za Ce­tinj­sku bo­go­slo­vi­ju i Dje­vo­jač­ki in­sti­tut. Ce­tinj­ska bo­go­slo­vi­ja do­bi­ja­la je 8.000, a Dje­vo­jač­ki in­sti­tut 5.500 sre­br­nih ru­ba­lja. Ta­ko su od po­mo­ći iz Ru­si­je bi­la obez­bi­je­đe­na ma­te­ri­jal­na sred­stva za pr­ve dvi­je sred­nje ško­le u Cr­noj Go­ri. Za­hva­lju­ju­ći to­me, ško­le su nor­mal­no ra­di­le i po­ka­za­le su ve­o­ma do­bre re­zul­ta­te.
U pe­ri­o­du do ra­ta 1876–1878. go­di­ne, Ru­si­ja je još je­dan­put po­ve­ća­la po­moć Cr­noj Go­ri. Ka­ko je 1872. go­di­ne is­ti­cao rok pro­du­že­nju sub­ven­ci­je iz 1869. go­di­ne, knjaz Ni­ko­la je is­ko­ri­stio pri­li­ku da za­tra­ži po­ve­ća­nje po­mo­ći. On je pre­ko knja­za Gor­ča­ko­va upo­znao ru­skog ca­ra sa te­škim ma­te­ri­jal­nim pri­li­ka­ma u ze­mlji i tra­žio po­ve­ća­nje sub­ven­ci­je. Car je uzeo u ob­zir te­ško­će Cr­ne Go­re i ri­je­šio da se po­moć po­ve­ća. O to­me je Gor­ča­kov oba­vi­je­stio knja­za Ni­ko­lu u no­vem­bru 1872. go­di­ne. Gor­ča­kov u pi­smu na­vo­di da je car dao na­log da se nov­ča­na po­moć Cr­noj Go­ri udvo­stru­či i da se od 1. ja­nu­a­ra 1873. go­di­ne umje­sto 23.000 is­pla­ću­je 46.000 sre­br­nih ru­ba­lja. Iz pi­sma se vi­di da je ovo po­ve­ća­nje bi­lo na­mi­je­nje­no lič­no knja­zu Ni­ko­li, jer se u pi­smu na­gla­ša­va da se no­vac nje­mu is­pla­ću­je i da ga on upo­tre­blja­va pre­ma svom na­ho­đe­nju. Ti­me je sub­ven­ci­ja iz Ru­si­je znat­no po­ve­ća­na. Od 1873. go­di­ne, ne ra­ču­na­ju­ći ono što se da­va­lo kao po­moć po­je­din­ci­ma (Da­rin­ki i dr.), sub­ven­ci­ja je iz­no­si­la pre­ko 62.000 ru­ba­lja – 46.000 dr­ža­vi i knja­zu, 8000 Bo­go­slo­vi­ji, 5.500 Dje­vo­jač­kom in­sti­tu­tu i oko 3000 ru­ba­lja (1000 zlat­ni­ka) cr­kvi. To je u ono vri­je­me iz­no­si­lo oko 80.000 fi­o­ri­na. Cr­na Go­ra je taj iz­nos pri­ma­la do ra­to­va 1876–1878, pa i ka­sni­je. Sub­ven­ci­ja je is­pla­ći­va­na u če­tvo­ro­mje­seč­nim ra­ta­ma, tri pu­ta go­di­šnje, i to uglav­nom re­dov­no.
Po­red sub­ven­ci­je od Ru­si­je, Cr­na Go­ra je do­bi­ja­la po­moć i od dru­gih ze­ma­lja. Ali to je te­ško tač­no utvr­di­ti. Dok je o ru­skoj po­mo­ći sa­ču­va­no po­do­sta po­da­ta­ka, ta­ko da se ona uglav­nom mo­že kon­ti­nu­i­ra­no pra­ti­ti, o po­mo­ći dru­gih dr­ža­va ima vr­lo ma­lo tra­ga u ar­hiv­skom ma­te­ri­ja­lu. Uko­li­ko je i bi­lo ne­ke po­mo­ći, ona ni­je ima­la traj­ni­ji ka­rak­ter. U tom smi­slu je­di­no se iz­dva­ja po­moć od Austri­je, ko­ja je da­va­na na ime odr­ža­va­nja pu­te­va.
(Na­sta­vi­će se)

Piše: Goran Kiković, prof. istorije